Ovom, inače dobrom tesktu, mora se staviti zamerka zbog jezičkih rogobatnosti i nerazumljivosti nastalih direktnim i nekritičnim uvođenjem engleskog jezika u nj. Većina čitalaca ne zna šta je „mejnstrim“. A reč je prevodiva, smisleno. Isto važi za „advertajzing guru“ i „PR-čarobnjaci“. Sve se to može lepo reći srpski, a ovako date sintagme ostaće zauvek nesrpske - niti se mogu lepo posrbiti, niti se daju, takve, razumeti. Naši intelektualci – da ih tako nazovemo – uključujući i cenjenog gospodina Relića, moraju zapamtiti da je srpski jezik sklanjanja i slaganja. Ako ne znaju šta sam hteo reći – gramatiku u šake!
Preporuke:
0
0
2
subota, 03 jul 2010 20:24
K
Los prepis sa Wikipedije- tu se dadose intelektualci.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 04 jul 2010 10:09
Starac Fočo
Izuzetno dobar i bitan tekst!
Ukazuje na jednu jako važnu osobinu današnjeg sveta.
Mi koji smo iz "struke", to jest "nauke", vidimo ove stvari vrlo plastično i na niskom nivou, da se tako izrazim. Kvalitet i uticajnost određenog naučnika se mnogo više meri njegovom sposobnošću da obezbedi finansije za svoj projekat nego bilo čime drugim. Ujedno, formalni okviri napradevonja u nauci su i u našoj zemlji tako postavljeni da naučnik mora jako da se trudi da ne dođe u stanje kada ga više interesuje samo objavljivanje rada nego predmet i način istraživanja. Nebitno je šta se objavljuje samo dok je to toliko i toliko radova u časopisima ove kategorije, toliko i toliko radova na konferencijama one kategorije, i tako dalje. A u svim tim časopisima i na svim tim konferencijama jako je teško naći autentično mišljenje i originalne ideje jer većina radova je kao direktno pisana da bi bila objavljena; ako razumete šta hoću da kažem.
Na kraju moram reći da se iz nekog razloga ovaj tekst u listi na sajtu pojavio negde u sredini i sasvim slučajno sam ga uočio. Zaleo bih se da nije bio tu kada sam čitao tekstove "Milan Šećerović: Jadovno, Lika, zadnja pošta Hrvatska" i "Radoman Jović: Samit G 20 u Torontu"
Plašim se da ga iz tok razloga mnogi čitaoci možda nisu pročitali, te predlažem da ga isturite na vrh da bi bio vidljiviji.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 04 jul 2010 12:43
Stanimir Trifunović, ranije, PETI ELEMENT
Nema više intelektualaca u pravom smislu( čast izuzecima!).
Za status intelektualca, potrebno je biti suverena i autonomna ličnost i funkcionisati na principu moralnog refleksa.
Kvazi intelektualci su se obreli u sopstvene oportunizme.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 04 jul 2010 19:05
miloš
Veoma dobar i važan test. Jedino zaista malo komplikovano napisan. Ali mislim da "Erazmo" i mnogi drugi preteruju kada zahtevaju da svi "stranski" izrazi budu "posrbljeni" i prevedeni srpskim rečima. To je jedno preterano i u suštini nesprovodljivo jezičko čistunstvo i mislim da je bolje to prepustiti autorima i njihovom stilskom osećaju. Diktat i propisivanje tu ne pomažu, a ponekad deluju izveštačeno i smešno.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 05 jul 2010 21:11
Šanga
Čestitam gospodinu Reljiću na tekstu o intelektualcima. Verujem da intelektualci nisu "izumrli", iako se ne osećaju dovoljno u javnosti. Obeshrabreni su i sputani politikom i propagandom ispostava natovsko-unijatosvke idolatrije. Primeri NSPM, nedeljnika "Pečat" i niza udruženja građana koja ne žele da budu u istoj korpi sa tzv. NVO - megafonima američko-natovsko-unijatskih interesa - potvrđuju da ima slobodno mislećih ljudi, intelektualaca sposobnih i spremnih da se na javnoj sceni bore za istinske vrednosti, za očuvanje i napredak Srbije,za Kosmet u Srbiji, ѕa Republiku Srpsku po Dejtonu, protiv daljeg cepanja Srbije, protiv članstva u NATO... Predlažem redakciji NSPM da otvori stalnu tribinu "Uloga intelektualaca u Srbiji danas".
Preporuke:
0
0
7
utorak, 06 jul 2010 07:12
Ljubitelj seljačke pameti
Na pitanje – gde se dedoše ti intelektualci – odgovor glasi: u zapećku koji su sami sebi (nehotično) namestili. Autor previđa da su svim velikim društvenim prevratima kumovali intelektualci: Francuskoj revoluciji, Oktobarskoj revoluciji pa i najnovijoj neoliberalnoj kontrarevoluciji. A u neoliberalnoj ideologiji koja veliča „tržišne zakonitosti“ kao neutralnu silu koja funkcioniše nezavisno od volje ljudi, nema mnogo mesta za intelektualce i filozofiranje.
.jpg)
Ukazuje na jednu jako važnu osobinu današnjeg sveta.
Mi koji smo iz "struke", to jest "nauke", vidimo ove stvari vrlo plastično i na niskom nivou, da se tako izrazim. Kvalitet i uticajnost određenog naučnika se mnogo više meri njegovom sposobnošću da obezbedi finansije za svoj projekat nego bilo čime drugim. Ujedno, formalni okviri napradevonja u nauci su i u našoj zemlji tako postavljeni da naučnik mora jako da se trudi da ne dođe u stanje kada ga više interesuje samo objavljivanje rada nego predmet i način istraživanja. Nebitno je šta se objavljuje samo dok je to toliko i toliko radova u časopisima ove kategorije, toliko i toliko radova na konferencijama one kategorije, i tako dalje. A u svim tim časopisima i na svim tim konferencijama jako je teško naći autentično mišljenje i originalne ideje jer većina radova je kao direktno pisana da bi bila objavljena; ako razumete šta hoću da kažem.
Na kraju moram reći da se iz nekog razloga ovaj tekst u listi na sajtu pojavio negde u sredini i sasvim slučajno sam ga uočio. Zaleo bih se da nije bio tu kada sam čitao tekstove "Milan Šećerović: Jadovno, Lika, zadnja pošta Hrvatska" i "Radoman Jović: Samit G 20 u Torontu"
Plašim se da ga iz tok razloga mnogi čitaoci možda nisu pročitali, te predlažem da ga isturite na vrh da bi bio vidljiviji.
Za status intelektualca, potrebno je biti suverena i autonomna ličnost i funkcionisati na principu moralnog refleksa.
Kvazi intelektualci su se obreli u sopstvene oportunizme.